POSLEDNJA KLAPA TV SERIJE 'MOJ ROĐAK SA SELA'
KULTURA - Utorak, Jun 17, 2008 20:44

U šumadiskom selu Borač snimljena je poslednja klapa nove dramske serije Radio-televizije Srbije 'Moj rođak sa sela'.

Serija prati život na selu, tokom sva četiri godišnja doba, kroz lik oficira Vranića koga igra glumac Vojin Ćetković.

'Igram lik potpukovnika Vojske Jugoslavije, obaveštajca, koji se posle prinudnog odlaska u prevremenu penziju vraća u svoje rodno selo', izjavio je Ćetković.

Radnja serije dešava se 2001. godine, posle NATO bombardovanja, dodao je on.

Pored priče o oficiru Vraniću, serija paralelno prati i priču porodice Malešević, čiji je on rodjak.

Snimanje serije je trajalo 142 dana, od oktobra prošle godine, tehnikom najvišeg kvaliteta i prvi put u istoriji RTS-a primenjenom HD kamerom.

Pisac scenarija je Radoslav Pavlović a reditelj Marko Marinković.

U seriji igra više od 70 glumaca, medju kojima, pored Ćetkovića, Dragan Jovanović, Tanasije Uzunović, Dubravka Mijatović, Ljubinka Klarić, Vera Čukić, Jelica Sretenović...

Serija je snimana u više mesta u Srbiji, najviše u okolini Kragujevca, u selima Borač i Sipić, ali i u Beogradu i okolnim selima, poput Ripnja.

Serija će imati 13 epizoda po 55 minuta a emitovanje se očekuje krajem ove godine.

http://www.rts.co.yu/jedna_vest.asp?IDNews=225657

A evo i male dopunske analize...

http://dobanevinosti.blogspot.com/2008/ ... -pita.html

Успех серије "Мој рођак са села"

Нова играна серија "Мој рођак са села", у продукцији РТС, била је најгледанија емисија на свим српским телевизијама. Уз први програм РТС синоћ је било више од 2 милиона гледалаца, а серија је већ првом епизодом достигла фантастичан рејтинг од 22,8 одсто.

РТС је серијом „Мој рођак са села" још једном потврдио да негује традицију продукције високо квалитетног драмског серијског програма.

Изузетна гледаност прве епизоде показује да је домаћа публика препознала намеру аутора у представљању снажних животних прича и породичних и пријатељских односа људи који живе у данашњој Србији, било да је реч о сеоском или градском окружењу.

"Мој рођак са села" је у сплету хумора и топлине, занимљивих ликова и људских односа заправо Србија, у чијим се селима и градовима преплићу и додирују људске судбине, лепе и ружне, смешне и невеселе.

То је прича о нама данас, тачније 2001. године, после свих појединачних и заједничких ломова који су се одразили на породицу, брак, појединца, друштво, старе и младе, прича која се плете пуном снагом, било да је реч о онима који су са села дошли у град или онима који у селу траже свој мир.

Вешто избегавајући општа места и идеализацију сеоског живота, али и подсмевање, ова серија са топлином прати две паралелне приче: једна је прича породице Малешевић, а друга њиховог рођака, младог обавештајца Вранића који се разочаран изненада враћа у завичај.

Ова два тока додирују се танком рођачком нити, игром случаја и разних непредвиђених околности на које су ови људи навикли, тако да ниједном ситуацијом нису ни затечени ни изненађени, већ упорни и жилави, и са пуно снаге, духа и хумора, доприносе животу који се пробија и одвија јачи од свих идеологија, ратова, несрећа и искушења.

Главне улоге у овој серији играју: Драган Јовановић, Танасије Узуновић, Војин Ћетковић, Дубравка Мијатовић, Љубинка Кларић, Вера Чукић, Јелица Сретеновић; играју и Аљоша Вучковић, Феђа Стојановић, Милена Павловић, Бода Нинковић и многи други.

Серија има 13 епизода у трајању од 55 минута и емитује се на првом програму РТС, сваке недеље од 20:05 часова.

Pogledao sam MOG ROĐAKA SA SELA. Ova serija spada u kulturniji domen naše televizijske produkcije, dakle, nalazi se u žanru RTSovih umivenijih serija popout ULICE LIPA.

Scenario Laleta Pavlovića pokazuje da je on pre svega čovek pozorišta. On je još uvek pisac kome scena počne i traje dok traje, nema paralelene radnje, nema ukrštanja scena i sličnih tekovina filmske i televizijske dramaturgije. Doduše, on za to sam i nije toliko kriv, to bi trebalo da mu poprave i ukažu dramaturzi sa RTSa. Nažalost, dramaturzi sa RTSa se uglavnom samo bave time da s ništa dobro ne snima, nemaju oni ni energije ni znanja da shvate šta bi bio problem sa ovim scenarijem.

Otud je MOJ ROĐAK SA SELA spor i nema apsolutno nijednu udicu kojom bi privukao gledaoca da gleda sledeću epizodu. Izuzev remotely interesantne misterije zašto je Vojin Ćetković došao u selo, a za koju znamo da imajući u vidu Laleta i RTS verovatno neće biti u ravni misterije koja čini LOST i sl. ova serija ne nudi nijedan drugi razlog da gledamo drugu epizodu jer su sve linije zapleta razrešene u samoj epizodi.

To naravno bi možda moglo da funkcioniše u nekoj seriji koja istovremeno gradi i kontinuitet priče i čini epizode autonomnim svaku za sebe, ali ova serija je prespora da bi funkcionisala kao serija sa autonomnim epizodama

Iako u epizodi ima sporadično zanimljivih dijaloga, glumci su katastrofalni. Prvo, glume akcenat koji žestoko promašuju. Film se dešava u Kragujevcu, u kraju u kome ljudi generalno vrlo lepo govore i za takvim akcentimanema potrebe. Drugo, očigledno je da im reditelj pre svake scene nije baš objasnio o čemu je ta scena, šta je u njoj sukob i sl. i onda oni bauljaju kroz svaku scenu i igraju jako sporo i rastegnuto. Podela dečjih likova je katastrofalna.

Jedina zanimljiva stvar u podeli je to što Dragan Jovanović i Dubravka Mijatović igraju likove svojih bioloških godina a to su likovi koji imaju decu zrelu za brak. To je dobar touch kakav se nikada ne sreće kod nas.

Pogledaću i sledeće epizode pa ću videti u kom pravcu se sve odvija.

Meni se na nivou scenarija serija prilično dopala. Dijalozi su dobro napisani, a kuka za dalje praćenje ima više nego što je Cripp spreman da prizna (Jovanovićeva očigledna romantična povezanost sa budućom prijom, razlozi za sveštenikov izgon na selo, priroda i uzrok polne bolesti...).

Prija i to što je ROĐAK tehnički ispravan, slika je oštra i dopadljiva, a nije loše ni izmeštanje radnje iz Beograda. Nažalost, tempo je trom, navlači se minutaža, glumci razvlače... Energičnija montaža i skoncentrisanija gluma/režija bi poboljšali stvar - ali i uvom obliku prva epizoda zadovoljava (moje) TV kriterijume.

Pogledao sam drugu epizodu MOG ROĐAKA SA SELA.

U drugoj epizodi, neke od vrlina i neke od mana prve epizode su još izraženije.

Kad je reč o vrlinama, ima par zaista zanimljivo koncipiranih dijaloških scena i lucidnih razmena, a naročito bih izdvojio izvesne deonice u sceni kada seljak dolazi da ugovori muziku za svadbu svog sina. Isto tako neke od sporih scena su bolje iznete pošto ih igraju bolji glumci, poput recimo Petra Božovića.

S druge strane, protok vremena je sličan seriji VRATIĆE SE RODE. Dakle, nema paralelnih radnji, i što je još važnije, druga epizoda praktično priovdi kraju dan započet u prvoj epizodi. To sve čini seriju sporom a i umanjuje mogućnost da se po epizodi desi više zanimljivih događaja.

Kasting dečjih uloga je i dalje skandalozan i nema nikakvog smisla osim ako to što su deca na selu nesposbona da govore nije neki znak.

Ipak, u poređenju sa VRATIĆE SE RODE, nažalost RODE imaju bolji hardver i atraktivnije glumce, mada se čini da za sada ROĐAK SA SELA ima kudikamo više smisla. Ipak, ove dve vlo slične serije čine taj upmarket segment naših ruralnih serija. ROĐAK SA SELA ima dosta onoga što Radoš Bajić tvrdi da postoji u SELO GORI...

MOJ ROĐAK SA SELA je sada u trećoj epizodi pokazao da se radi o vrlo razrađenom ideološkom konceptu koji ni najmanje nije slučajan. Količina vrlo namernih zahvata u ovom tekstu gotovo da onemogućuje učitavanje a ako uzmemo u obzir i raniju Pavlovićevu reputaciju, nesumnjivo se radi o tekstu u kome je slabo šta slučajno.

U kontekstu nacionalističkog revivala na RTSu, MOJ ROĐAK SA SELA spada u onu sofisticiranu ravan. Nije reč o seriji koja tematizuje slavnu istoriju, niti je reč o seriji koja se bavi aktuelnim političkim pitanjima, ali nesumnjivo se radi o jednoj hiperpolitizvanoj priči.

MOJ ROĐAK SA SELA je smešten u selo pored Kragujevca, izričito se naglašava 2001. godine. U tom selu žive ljudi koji odudaraju od stereotipa seljaka iz našeg televzijskog i filmskog iskustva. Ovi seljaci nisu glupi i naivni, umereno su neobrazovani ali su sporadično izuzetno mudri. Tehnički pronalasci poput kompjutera i Interneta im nisu strani.

Iako serija ne preza ni od humora, taj humor je mahom baziran na šarmu seljaka i njihovoj superiornosti, nikako na inferiornosti. Dakle, moglo bi se reći da se u načelu seljaci prikazuju prelativno verno u odnosu na stvarnost i bez karikiranja.

Ipak, količina milosti i plemenitosti u selu te tendencija jednog starca da se kostimira u narodnu nošnju u svakodnevnom životu, iako je ni u jednom trenutku za svog veka nije mogao nositi kao saremenu odeću, pošto u vrh glave može biti 1945. godište.

Međutim, vispreni starac u narodnoj nošnji ima vrlo zanimljive teze o tome kako čuvati sećanje na grobove svojih predaka ali je važnije to što deka meri vreme u odnosu na recentne ratopve. raspitao sam se kod ljudi sa sela i oni tvrde kako niko ne meri vreme u odnosu na bombardovanje i sl.

Serija se dešava 2001. godine i delom zahvaljujući tome postoji snažna trauma 1999. godinom i bombardovanjem. Još uvek je nejasno zašto se sve dešava 2001. godine izuzev ne bi li se sve povezalo sa političkom situacijom.

Međutim, još je političniji "urbani" aspekt kojije oličen u sudbini enigmatičnog oficira VJ koji se pojavljuje u selu. U rećoj epizodi se već pomalo razjašnjava oficirov plot. Vojnici koje predvodi starešina u tumačenju Mikija Krstovića mu dolaze u posetu. Miki i on se domunđavaju, Oficiru nije milo što je ovaj došao. Plaše da se bi Mikija mogli optužiti da zloupotrebljava vojsku. Mili kaže da je vojska već zloupotrbljena. Miki ovećava da će napraviti svašta ako se oficiru ili njegovoj porodici nešto desi. Vojnici pak pitaju oficira da li on smislio čuvenu "zasedu na Košarama". On im neubedljivo kaže da nije. Ovaj subplot počinje da smrdi po Hagu. Videćemo da li će se u tom pravcu razvijati.

Pavlović konačno uvodi i treću ravan tumačenja naše situacije a to je vizura seoskog učitelja kog igra petar Božopvić, koji takođe opskurantski ali sa nešto više sociološkog pristupa tumači uzajamno razaranje sela i grada.

MOJ ROĐAK SA SELA dakle prikazuje Srbiju dosta slično Vajmarskoj republici, kao jednu poraženu zemlju u kojoj nezadovoljstvo vri, u kojoj postoje objašnjenja za sav slom a to je nepoštovanje starih i njihovih grobova, nepoštovanje oficira kao i nametanje materijalnih vrednosti odnosno nezdrave migracije između sela i grada koje je nametnuo komunizam.

Iako je reč o komunikativnoj dramskoj seriji, Pavlović je nesumnjivo učinio sve da je obremeni ovim ideološkim tačkama.

Specifičnost filma i televizije je u tome što sam proces proizvodnje podrazumeva protok vremena između izvorne ideje i emitovanja. Čini mi se da ovaj stav kakav odašilje ROĐAK nije trenutno preovlađujući ni na RTSu, ni u Srbiji, ali jeste bio kad je serija snimana.

U tom smislu, svaki režim ostaju u životu dugo posle svog dolaska, upravo zahvaljujući artfaktima koje je ostavio za sobom.

U konkretnom Pavlovićevom slučaju, mislim da je ROĐAK njegov pravi come back i da je vešto uspeo da se vrati i u kreativnom i u ideološkom smislu.

Iako bih voleo da je serija koja najzad tretira traumatizaciju bombardovanjem bolja i ubedljivija, čini se da ovo nije nezanimljiv poduhvat.

Naime, MOJ ROĐAK SA SELA, gledano po reakcijama "običnog sveta" koji to gleda, odaje utisak simaptične i rado gledane serije, ali u svojoj suštini je reč o vrlo depresivnom pogledu na savremenu Srbiju. U tom smislu, slagali se sa ideologijom ili ne, ova serija ima izvesni didaktički i kontemplativni potencijal za publiku.

Naravno, ostaje pitanje kakve se namere kriju iza svih ovih ideoloških zahvata, da li su oni osvešćeni u establišmentu ili je to samo Laletov privatni koncept i kuda sve to vodi.

Ostaje, isto tako, da se pri dalji razvoj ove priče.

Odgledah ja zadnjih pola sata samo zbog kambeka Anje Popović.

SRPSKO TV SELO

Televizijski stručnjaci smatraju da je fenomen uspeha TV serija posvećenih selu deo tradicije koja je počela još od vremena „Ljubavi na seoski način" i „Građana sela Luga"

Podaci o rejtinzima domaćih televizija već dugo vremena jasno govore da serije i emisije sa seoskom tematikom, pa i nazivima, suvereno vladaju top-listama. Serija Radoša Bajića „Selo gori, a baba se češlja" trenutno je najgledanija srpska serija, a veoma visoko kotiraju se i „Seljaci", sada i „Moj rođak sa sela" i druge emisije koje su najpopularnije u ruralnim sredinama.

Urednik filmskog programa Radio-televizije Srbije Ivan Karl kaže da ga ne čudi uspeh serije „Selo gori, a baba se češlja" i sličnih televizijskih programa:

- Seriju „Selo gori" ne treba posmatrati kao fenomen, a njen uspeh kao eksces jer ona nastavlja nit nekada izuzetno popularnih serija sličnog tipa, pre svega „Ljubav na seoski način" i „Građani sela Luga". Uloge modernog srpskog seljaka su kroz filmove o Sekuli obeležile deo karijere Radoša Bajića, i on kao autor i glumac taj milje razume i verno ga beleži i igra - govori Ivan Karl.

Televizijski kritičar Duško Bogdanović kaže za Press da Bajićeva serija i druge srodne emisije na uspehu mogu da zahvale jednostavnosti sadržaja:

- Domaći sociolozi tvrde da najveći deo naše nacije, već u drugom kolenu, a najdalje u trećem, ima neposredne pretke koji su ili došli sa sela ili se i dalje tamo nalaze. Drugo, ta scenarija su dramaturški veoma jednostavna, razumljivog zapleta, s jedva nekoliko stotina reči i ponekom psovkom u upotrebi - govori Bogdanović. On kaže i da fenomen popularnosti televizijskih sadržaja koji se bave selom nije samo srpska specifičnost:

- U doba one Jugoslavije serije poput „Gruntovčana", „Muzikanata", „Građana sela Luga" ili „Đekne" imale su fascinantnu gledanost. U tom smislu, bilo je sasvim nebitno da li se „radnja fabule" dešava u nekoj šumadijskoj, zagorskoj ili šavničkoj pripizdini. Tako je, vidimo, i danas. Dok je nas, biće i - seljaka. U životu i na televiziji - zaključuje Bogdanović.

Doajen srpske TV kritike Branislava Džunov kaže da je bogat izbor ruralnih sadržaja na našim kanalima, između ostalog, i posledica preklapanja programa:

- Veliki broj emisija koje govore o selu posledica je loše programske politike koja nas je osudila na te sadržaje. Ne vidim razlog da RTS u premijernom terminu emituje seriju o selu („Moj rođak sa sela"), a u repriznom „Selo gori, a baba se češlja", dok istovremeno Pink emituje „Seljake". Za mene je od ovih serija najozbiljnija „Moj rođak sa sela", koja oporo govori o umirućem srpskom selu. Gledanost ovih programa je nesporna, i to naročito važi za seriju „Selo gori, a baba se češlja". Pričajući s ljudima iz naše dijaspore, zaključila sam da je Radoš Bajić pronašao njihov sentiment i dočarao situacije koje su oni poneli sa sobom iz rodnog kraja - govori Branislava Džunov.

Bajić: Ni podsmevanje, ni idealizovanje

Radoš Bajić, autor serije „Selo gori, a baba se češlja", nedavno je izjavio da je uspeh serije između ostalog i posledica potrebe srpskog sela za sadržajima koji mu se ne podsmevaju, niti ga idealizuju:

- Posle dve decenije jedne globalne destrukcije naroda, u kojoj smo prikazani kao ljudi bez duše i emocija, nisam želeo ništa da idealizujem, već samo da ih prikažem onakvim kakvi oni zaista jesu. Mi smo decenijama bili žrtve jedne mračne politike, kojom je trebalo da se zatre jedna iskonska, tradicionalna osobenost našeg naroda i da nam se nametne da ne budemo to što jesmo, već nešto sasvim drugo - rekao je Bajić.

Motiv Haga je kako sam i očekivao introduceovan u novoj epizodi ROĐAKA SA SELA. Oficira Vranića doduše ne jure da ga sude već sa idejom da svedoči u Hagu.

Službenicu haga igra kultna BG figura Sandra Nogić, poznata po svojoj fiksaciji na Dušana Kovačevića koga naziva Pušanom Kuravčevićem, što je vrlo zanimljivo pošto i Lale Pavlović, scenarista ROĐAKA ima fiksaciju na Duška i njihov javni beef traje već godinama.

U novoj epizodi, MOJ ROĐAK SA SELA went full Hague.

Lale je u punoj formi sa sve ozdajom u našim redovima, sukobu u samom vrhu vojne službe u kojoj neki rade za Srbiju a neki bogami i za strane sile.

Sve je ekscentrićnije šta je sve Lale ubacio u svoju naizgled laganu, populističku seriju.

Isto tako, paradigmatično je, u kakvu formu se morala umotati jedna špijunska ali suštinski vrlo svakodnevna priča za naše okolnosti.

No, ipak najveći hit je dijalog sa antipatičnom suprugom sveštenika koga igra Glogovac, a ona mu priča kako se stidi oficira koji su branili represivni i zločinački režim, dok je Ćetko uzdržan a Ljubinka Klarić čijeg oca igra Aljoša Vučković i koji pokušava da izrući Ćetka Hagu, brani oficire i priča teoriju zavere o tome kako su oficiri htela da svrgnu Slobu u cilju skidanja sankcija.

Potom, antipatična žena pita Ćetka o tome šta će biti sa Kosovom i usput aludira da želi da joj on prizna kako je Kosovo izgubljeno.

Dakle, serija postaje sve zanimljivija i ekstremnija.

HAG PROTIV TIJANIĆA!

Glavni haški tužilac Serž Bramerc tražio da se odmah prekine emitovanje serije „Moj rođak sa sela" na RTS-u, jer ona navodno veliča Mladića, Karadžića i „propagira antihaške vrednosti"!

TUŽIBABE ...RTS i seriju Bramercu pre dve nedelje na sastanku u Beogradu „tužili" predstavnici NVO i pojedinih medijaGlavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc zatražio je od vlasti Srbije da RTS odmah prekine emitovanje popularne serije „Moj rođak sa sela" jer se njome, kako tvrdi, veličaju Ratko Mladić, Radovan Karadžić i propagiraju antihaške vrednosti, otkriva Press! Takođe, Bramerc je zatražio i da se direktor RTS-a Aleksandar Tijanić pozove na odgovornost zbog produciranja i emitovanja ove serije!



Prema našim saznanjima, Bramerc je pre dve nedelje u Beogradu tokom razgovora sa zvaničnicima Srbije upitao kako je moguće da državna televizija „veliča haške optuženike" i pomenuo seriju koja se nedeljom uveče emituje na RTS-u. Kako saznajemo, tužioca Bramerca, koji je u Srbiji bio 17. i 18. novembra, o „antihaškoj" seriji na RTS-u obavestili su predstavnici NVO i pojedinih medija, koji su se sastali sa haškim tužiocem pre njegovih razgovora sa ljudima iz vrha vlasti!

Vranić kao Mladić

Inače, glavni junak sporne serije je Milomir Vranić (igra ga Vojin Ćetković), potpukovnik Vojske Jugoslavije i obaveštajac u invalidskoj penziji. On se skrasio na selu, nedaleko od Kragujevca, a strani tužioci i domaći obaveštajci ga jure zbog informacija koje ima o ratnim zločincima. Emitovanje „Mog rođaka sa sela" počelo je 26. oktobra, a dan kasnije Javni servis je saopštio da je prvu epizodu serije gledalo čak dva miliona gledalaca.

O haškom progonu „Rođaka sa sela" piše i novinar Petar Luković. On je u tekstu koji je internet portal „E novine" objavio 29. novembra ovako opisao Bramercovu posetu Beogradu:

„Zaprepašćenim domaćinima Bramerc je pomenuo imenom i prezimenom seriju ‘Moj rođak sa sela'... U seriji se, po Bramercovim rečima, veličaju Mladić, Karadžić, ismeva Haški tribunal, što je u potpunom neskladu sa uveravanjima Vlade da stvari drži pod svojom kontrolom. Potpuno zbunjeni, iznenađeni i osobito zaprepašćeni srpski učesnici u dijalogu, jer niko od njih nije gledao nijednu epizodu ove vrlo gledane serije - verujući da Tijanić zna šta radi i da je već odavno na Tadićevom kursu Deklaracije o pomirenju i evropskih digitalnih tendencija - ostali su bez reči pred ‘TV manijakom' iz Haga. Prvi je reagovao Nebojša Krstić, savetnik predsednika Tadića za medije: Tijaniću je poslao oštro intonirani mejl (subject: menjaj rođaka!) sa zahtevom da se naredne epizode serije montiraju u skladu sa haškom poetikom", piše Luković.

Luković za Press nije želeo da govori o Bramercu i seriji RTS-a jer „ne daje izjave za novinare, pošto mrzi novinare"! U Predsedništvu Srbije negirali su da je tužilac Bramerc uopšte pominjao bilo kakvu seriju na RTS-u.

- Niti je tužilac Serž Bramerc na sastanku sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem pominjao neku seriju, niti nekog „rođaka sa sela", niti je gospodin Nebojša Krstić slao neke mejlove gospodinu Tijaniću - rečeno je Pressu na Andrićevom vencu.

Da je haški tužilac tražio ukidanje serije na RTS-u negira i portparol tužilaštva Olga Kavran.

- Ne znam ništa o toj seriji i te informacije su potpuno pogrešne. A tužilac Bramerc se, prilikom prethodne posete Beogradu, uopšte nije sastajao sa predstavnicima NVO i medija. Nikakve susrete nije imao osim zvaničnih - rekla nam je ona.

Horsko demantovanje

Da serija „Moj rođak sa sela" nije bila tema na sastanku sa tužiocem Bramercom kaže i portparol Specijalnog tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić.

- To je smešno! Pojma nemam koja je to serija i šta se u njoj dešava... - kaže Vekarić.

Susret sa haškim tužiocem negirali su i predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko, predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić i direktor RTV B92 Veran Matić. U Republičkoj radio-difuznoj agenciji nisu želeli za Press da govore o ovoj temi.

Zapanjeni autori i glumci serije!

Scenarista serije „Moj rođak sa sela" Radoslav Pavlović kaže za Press da je i on čuo za informaciju da se haško tužilaštvo zainteresovalo za ovu seriju.

- Sad mi je jedna novinarka javila da je haški tužilac Bramerc tražio da se ova serija skine sa programa RTS-a jer navodno veliča haške begunce. Šta da vam kažem?! Ne mogu nekome da objašnjavam da se Sava uliva u Dunav. To je sve što imam da kažem... - rekao je za Press Pavlović.

Glumac Aljoša Vučković, koji u seriji igra šefa vojne obaveštajne službe, kaže da na osnovu scenarija koji je dobio na čitanje ne može da proceni da li to ima ikakve veze sa haškim beguncima. On dodaje da u svom tekstu nije prepoznao ništa od onoga što zamera haški tužilac.

A jedan od glumaca u ovoj seriji Dragan Jovanović kaže da „nema pojma, niti ga zanima" šta haški tužilac Serž Bramerc misli.

- U seriji sam u drugom delu priče, onom „ljubavnom", tako da nemam nikakvih dodirnih tačaka sa tim delom priče - kaže Jovanović.

Ipak, Press je u više nezavisnih i veoma pouzdanih izvora dobio potvrdu informacija o haškom zahtevu za ukidanje serije na RTS-u.

Hagu ne smeta “rođak”

GLAVNI haški tužilac Serž Bramerc nema, ipak, ništa protiv "Mog rođaka sa sela"! Iako se po čaršiji priča drugačije, "Novosti" saznaju da Bramerc nije tražio od državnog vrha da "ukori" RTS i traži skidanje serije "Moj rođak sa sela" sa programa.
Ali, gde ima dima, ima i vatre! Pa je izgleda neko, iako ne Bramerc lično, ipak tražio da se malo prečešlja šta to emituje i koga veliča javni servis.
Tako je lik potpukovnik Milomir Vranić, koga tumači Vojin Ćetković, pored Ratka Mladića i Gorana Hadžića, postao predmet interesovanja Haškog tužilaštva i najvišeg državnog vrha.
Hag se za "rođaka sa sela", navodno, interesuje od kada su se srpske NVO požalile Bramercovim kolegama iz beogradske kancelarije, da javni servis, u svojoj igranoj seriji, veliča haške begunce. Govori se kako je zatraženo da se serija "Moj rođak sa sela" skine sa programa.
Tijanić, međutim, kaže kako ga nije zvao niko iz Haga, niti iz vrha države, sa zahtevom da prestane emitovanje sporne serije. A program bi, kaže Tijanić, prekinuo jedino kada bi on kršio ljudska prava, širio rasizam, propagirao govor mržnje... A serija je iskorišćena samo kao povod, smatra on, da se poljulja ugled RTS-a i sklone ljudi koji ga vode.
- Prema mojim informacijama, neko odavde je tražio, ne od Bramerca, nego od nekog službenika haške kancelarije u Beogradu da seriju i RTS obavezno pomene u razgovoru sa funkcionerima Srbije - kaže Tijanić za "Novosti". - Neko je od ovoga pokušao da napravi veoma ozbiljnu aferu. I to neko ko je hteo da promeni RTS u svoju korist do kraja i za to je iskorišćena tema kojom se serija bavi.
Ali, dok je on na čelu RTS-a, serija neće biti zabranjena niti cenzurisana. A, tvrdi, svojom voljom odatle ne namerava uskoro da ode. Kaže, do kraja mandata ostale su mu godina i četiri meseca, i "neće
prihvatiti nikakvu regularnost u izboru".
Prašinu oko javnog servisa ponovo su, navodno, podigle nevladine organizacije. Mada, govorka se i o nekim političkim strankama, ali i o televizijskoj konkurenciji. Ali, niko nije glasno priznao da je umešao prste... Biljana Kovačević Vučo, na primer, kaže da nema nikave veze sa ovom aferom. Ali, priznaje, žali zbog toga.
- Volela bih da imam veze, jer je RTS sramota Srbije. Nažalost, nisam pratila tu seriju, ali ubuduće, evo, hoću, sa zadovoljstvom da vidim o čemu je reč - obećava Kovačević-Vučo.
Ona smatra da je nedopustivo malo vremena prošlo od rata da bi se zbijale šale na račun sukoba. Poredeći haške optuženike sa nacistima, ona dodaje:
- Zamislite kako bi izgledalo da su se u posleratnoj Nemačkoj emitovale serije u kojima se šaljivo govori o Hitleru!?
Da nije ona "otkucala" RTS Hagu tvrdi i Nataša Kandić. Kaže, seriju nije ni gledala, pa ne zna ni šta je u njoj sporno.
Tako da, i dalje, niko javno ne priznaje čija je ideja bila da se traži zabrana "Rođaka sa sela", kako je ona stigla do haške kancelarije u Beogradu i da li će neko iz državnog vrha reagovati.

SMEŠNA HAJKA
- ZNAM li da me traže u Hagu?! Moj komentar na celu priču je da to nema veze i da ne postoji čovek u ekipi koji bi trebalo da bude kažnjen zbog toga što je časno radio svoj posao. Prvo, na pamet mi ne bi palo da snimam bilo kakav film ili seriju koja protežira tu vrstu zločina. Obaveštajac Vranić kojeg igram u seriji je baš tako, časno radio sve u životu. Jedino nije želeo da izda svog prijatelja. On čak ima problem sa našim režimom.
Jasno sam stavio do znanja kakav je moj politički stav i veoma sam se iznenadio kada sam čuo da traže da se serija ukine. Plan nije bio da "Rođak" veliča bilo šta. Igram čoveka koji je pobegao od svega i koji je na selo otišao da traži sebe, svoju ličnost. Ova hajka je smešna i nepotrebna! (K. J.)

STOJIM NA RASPOLAGANJU HAGU
DOBIO sam uveravanja da je Haški tribunal izuzetno zadovoljan načinom na koji RTS izveštava o svim ratnim zločinima - kaže Tijanić. - Do sada me niko nije zvao. Ali, ako budu, stojim im na raspolaganju.

SLIČNOSTI NEMA
- NIJEDAN od likova nije inspirisan haškim beguncima. Nema Mladića, nema Karadžića... Samo u jednoj situaciji se pominje Hag, kako glavni junak odbija da svedoči protiv jednog generala. Ali, to nije ništa čudno, jer je skoro svaki oficir Vojske Srbije pozivan da svedoči u Hagu - objašnjava scenarista serije Radoslav Pavlović. - Ružno je što se sada dešava nešto što nema veze ni sa mnom, ni sa serijom. Ne znam da li je to neka igra treće vrste. Možda nema veze sa Hagom, možda je to želja da se ukine RTS...

...u današnjem TV dodatku BLICa Radoslav Pavlović potvrdio nastavak snimanja MOG ROĐAKA ZA SELA za rano proleće 2009. godine (scenario već duže vreme gotovo, trenutno se blago lakira, biće i novih likova, još 13 epizoda u planu)...

...a ovonedeljno izdanje NINa donosi opširan tekst o zamešateljstvu četvorougla MOJ ROĐAK SA SELA- NVO - Veran Matić - Haški Tribunal...

понедељак, 08. дец 2008, 12:03 -> 18:59

Три милиона гледало "Мог рођака са села"
Седму епизоду серије "Мој рођак са села" гледало је синоћ 3 милиона гледалаца. Рекорде гледаности оборио је и Дневник 2 РТС-а са рејтингом од 26,8, што је најбољи резултат информативних емисија од како се мери гледаност.

Седму епизоду серије "Мој рођак са села" синоћ је гледало рекордних 3 милиона геладалаца уз просечан рејтинг од 33,2%. (Репризу је гледало додатних 1.600.000 гледалаца)

Преко 60% свих гледалаца, који су у то време били уз телевизијске програме, пратило је синоћ нашу телевизијску серију.

И наш Други дневник оборио је синоћ све рекорде у гледаности.

Са рејтингом од 26,8% и уделом у гледаности (шер) од 51,5%, то је био најгледанији други Дневник од како се мери гледаност. Синоћни Дневник имао је аудиторијум од 2.588.000 гледалаца.

У Србији су у најмање два наврата постизани већи рејтинзи (први је укупан рејтинг РТС-овог преноса сахране премијера Ђинђића од преко 73%, али паралелно на великом броју националних и регионалних програма, а други је рејтинг епизоде серије Бољи живот у октобру 1986, када је анкетним истраживањем Дневни барометар Центра РТС за истраживање, измерен рејтинг од преко 66%).

Нема података о гледаности преноса Титове сахране, дочека Нове године, првомајских парада, Звездиног освајања титуле шампиона Европе и света, финала светских првенстава у кошарци и других, по свему судећи, изузетно гледаних догађаја из осамдесетих година.

Јуче, 7. децембра, на друго место стандадне ранг листе према пиплметру доспела је епизода серије "Мој рођак са села" потиснувши с рејтингом 33.2% на треће место овогодишње финале Еуросонга.

На тој листи је 14 емисија Првог програма, 4 са Пинка и по једна са Трећег канала и БК ТВ.

Истовремено, Дневник 2 је остварио свој најбољи досадашњи рејтинг према пиплметру - 26.8%, наспрам досадашњег рекорда 26.3% од 3. фебруара ове године.

РТС и даље држи прва места и по укупном броју гледалаца у току емисије (3.558.000 финале Еуросонга 2008) и према шеру - уделу у тренутној укупној гледаности ТВ (73.5% фудбалски сусрет СЦГ - Холандија на СП у Немачкој 2006).

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... B0%22.html

Lale je sinoć bio sada već tradicionalno edgy.

Sada se već mogu definisati tri ključna domena u kojima Lale proširuje područje borbe nanašoj televiziji.

DOMEN 1: PRIKAZ RATA NA KOSOVU

U sinoćnjoj epizodi, pojavljuje se nemački ataše koji traži od Vranića da mu pomogne da nađe nemačkog pilota oborenog 1999. nad Metohijom. Kada mu kaže pilotovo prezime, Vranić kaže, "Znam tu porodicu, njegov pradeda je ratovao ovde u Prvom svetskom ratu, deda u Drugom, a koliko vidim i potomci će mu napadati Srbiju." Iako u početku, Vranić odbija da pomogne Nemcu, na kraju ipak pristaje.

DOMEN 2: PRIKAZ DNEVNE POLITIKE

Na sceni slave, jedan od seljaka pita kada će vratiti Slobodana. Slava je Mitrovdan, dakle Sloba je već u hagu (izručen je na Vidovdan). na pitanje seljaka antimiloševićevca šta će mu Milošević, seljak kaže "ipak je bio heroj". Pošto ne mogu da se dogovore pitaju Vranića da li je Sloba bio heroj. Vranić kže da nije. Pitaju ga opet zašto nije. Vranić kaže, "Naprosto nije." Međutim, iako Vranić ne elaborira zašto Sloba nije heroj, iz igre je jasno da pokušava da kaže kako Sloba nije bio dorastao istorijskoj ulozi.

Nešto kasnije, jedan od seljaka kontemplira o biološkoj žrtvi Srba u raznim ratovima koje je dovela do toga da nas danas nema 20 miliona, a toliko je tebalo da nas bude.

DOMEN 3: IMAGINARNA SRBIJA

Srbija i dalje u serije deluje kao civilizovanija i tradicionalističkija zemlja nego što je u stvarnosti. Tako recimo, Ana Stefanović, koja inače igra urbanu ženu pogeflu u Sijetl, krajnje an pasan konstatuje "Danas je Mitrovdan" as if Srbi tako zaista mere vreme i duboko doživljavaju verske praznike.

Lale Pavlović rules!

Sasvim očekivano, RTS je pokidao sa rejtinzima u nedelju. U jednom trenutku rejtinzi su dostigli preko 37.

Danas sam čuo totalno bizarnu priču za koju ne znam da li je tačna. Ako nije tačna, onda je to vrlo zanimljiva šala, u svakom slučaju meni je to predstavljeno kao istina.

Naime, navodno je u ROĐAKU SA SELA ubačen subplot sa Vranićem koji se navodno bavi klasičnim baletom sa nekolicinom svojih prijatelja kao vid unutrašnje discipline.

Večerašnja epizoda ROĐAKA SA SELA je bila odlična, a donela je i par odličnih scena. Pre svih favorit je ceo subplot sa Nikolom Kojom i Dudom Mijatović koji imaju neobičan reunion posle svoje nekonzumirane gimnazijske romanse. Njihove scene su odlične a sudeći po prvom susretu koji imaju na plaži pored jezera, reklo bi se da je kvalitet tih scena inspirisao MArinkovića da se potrudi više nego inače.

Zatim, u političkom smislu interesantan je monolog Suzane Lukić u kome njen lik iskazuje svoje antiglobalističke i evroskeptične stavove sa naročitim žarom i brigom.

Konačno, subplot sa nemačkim pilotom oborenim iznad Metohije dobija interesantno i neočekivano razrešenje.

Vjera Mujović igra Gagijevu novu metu. Ona je kao Lady Bathory, ne menja se već decenijama. Godine su joj neodredive.

Večeras je poslednja epizoda ROĐAKA SA SELA. Početo je nekoliko linija plota u poslednjih par epizoda, videćemo kako će se sve wrappovati...

Радослав Павловић: Србија у бојама дуге

Аутор "Мог рођака села" говори за Интернет портал РТС-а да није срамота бити поштен, радан, пријатељ, волети своју земљу, сећати се мајке или деде...

Аксиоматична лепота Шумадије

Радослав Павловић посебно истиче лепоту краја у коме је серија снимана.
- Изађете из Крагујевца и и на путу до Милановца имате најмање седам живих манастира старих вековима.
После једно четири километра, лево имате манастир који се зове Дивостин, а одете мало горе имате село зове се Драча и у њему чаробан манастир, па се попнете се на једну висораван где је манастир Прекопача с леве стране.
Онда дођете до Кикојевца, села моје мајке, па ако се спустите десно према Страгарима имате Вољавчу и Никоље, ако наставите према Милановцу имате Враћевшницу.
Село Борач где је била главна локација за снимање било је средњевековни град и најјача трговачка колонија на Балкану у време кнеза Лазара и деспота Ђурађа Бранковића.
Толико ствари тамо има... Да не говоримо о новијој историји о Чумићу, о Книћанину, кнезу Милошу Обреновићу. То је историјом богат крај, леп крај... Зашто не сликати ту лепоту.
Има оно по Канту: Чиста лепота гађа у срце, не проверава се, аксиоматична је...

Књижевник Радослав Павловић, аутор серије "Мој рођак са села", која је у једном тренутку испред ТВ екрана окупила преко три милиона људи, каже да је био изненађен толиком гледаношћу јер му је, као позоришном и филмском ствараоцу, то, ипак, био медијски деби - прва телевизијска серија (репризира се од 25. фебруара). Ипак, не крије да је очекивао позитивне реакције публике.

Писац у разговору за Интернет портал РТС-а објашњава да је оно што је старинска представа села, са припадајућим системом вредности, измешао са релативно савременим причама (радња серије смештена је у 2001. годину) и да је током писања имао осећај и знао да је то што ради добро.

- Добро сам се осећао док сам то писао. Xтео сам да напишем, не сећања на неке догађаје, него сећање на емоцију коју сам имао с обзиром на то да су моји родитељи из тог краја.
Из свега тога имао сам основа за оптимизам. Надао сам се, волео сам да се то деси, да серија има рејтинг 18 или фантастичних 20. Међутим, десило се да је гледаност отишла "у небеса", што нисам могао да очекујем. Очекивао сам да серија буде гледана. Да буде феномен, нисам очекивао!

То, осим личне сатисфакције - наставља Павловић - доноси велику радост да постоји толико људи у овој земљи која је оговарана и грђена, који могу да разумеју нешто што се може назвати литературом, нијансом и тајном.

Поштовање других

Павловић сматра да је велико интересовање публике изазвала, између осталог, повезаност људи са селом, у другој или трећој генерацији.

- То је тај део који се тиче враћања на старе вредности. Сваки пристојан човек у Србији је бар у трећој генерацији пореклом са села, што је добро јер је то порекло са неке ризнице заната, ризнице памети.

Сваки сељак, ако хоће да опстане, онда мора да зна бар 15 заната, сељаци све знају да раде. Васпитање и рад научили су их да поштују друге, да пазе шта раде, да се јаве, да су свесни последице, објашњава аутор серије "Мој рођак са села" и подсећа на феномен мобе који траје неколико хиљада година.

- Друга ствар је била дефинитивно лепота јер, колико год су лепе зграде - биле оне у Бечу, Санкт Петербургу или Бомбају - перцепција лепота зграде не може никада да има ту непотрошивост као што имају небо, трава и сунце.

Повратак хероја

Као трећи, али не мање важан фактор који је допринео гледаности серије, писац истиче чињеницу да се после много деценија у медијима појављује неко ко је јунак, херој.

- Херој је онај ко жртвујући себе ради за опште добро. Појављује се јунак. Догодило се да све оно што ми иначе гледамо око себе, имамо људе које волимо, људе којима се дивимо, имамо жене које волимо, имамо лепоту коју гледамо, имамо култивисану стварност у којој живимо, али њу нећете наћи у медијима, она је потпуно склоњена.

Онда је то феномен, између осталог, да је гледалиште почело да гледа оно што иначе види око себе, а не измишљену стварност. Све то скупа је разлог за такву перцепцију. А ја сам кроз ликове, кроз реченице које они изговарају, покушавао да афирмишем оно у шта ја верујем, у шта верује средина у којој живим, а то је да није срамота бити поштен, да није срамота радити, да је пристојно бити пријатељ, да је пристојно рећи добар дан, да није ништа ружно ако волиш земљу у којој живиш, да није срамота ако се сетиш мајке или деде.

Мислим да је руководство РТС-а, од генералног директора преко Управног одбора до уредника, видело те вредности и тако смо дошли до серије која нам је свима донела сатисфакцију - и професионалну, а верујем, и људску.

Идеалисти испред прагматичара

Коментаришући наше питање да ли је серија, на неки начин, ревитализација идеализма као контрпункта "животној филозофији" која себе назива прагматизмом, Павловић каже:

- Идеализам је по дефиницији, по својој филозофској суштини, потреба да се нешто више достигне - то је једно читање. А имате и читање, које је савремено, где се каже да је идеализам фалсификовано читање стварности, где се каже да стварност не ваља ништа и кад год неко прикаже стварност која није апсолутно црна, горка и зифт, тај фалсификује и тај је иделиста.

Радослав Павловић сматра да "свако ко живи ако је нормалан, мора бити оптимиста и мора имати наду".

- Практичар каже: шта ћу ја да урадим данас, а идеалиста планира време и планира будућност, објашњава Павловић и додаје да писац мора бити ангажован.

Ангажованост значи жељу за променом. Зашто је та промена важна, зато што је промена увек тема, зато што свака генерација мора да неку њиву оре из почетка. Ниједна цивилизација у једној генерацији не решава проблеме. Проблеми се, дакле, обнављају.

У том смислу сам врло ангажован и врло политичан. Писац, ако је нормалан мора бити ангажован, мора бити, условно говорећи, учитељ, неко ко афирмише вредности или неко ко препознаје мане да би афирмисао вредност.

Хашки "рођак" из Београда

У серији "Мој рођак са села" и лику генерала Вранића, неки критичари видели су ангажованост писца и као заступање "антихашке платформе". Павловић каже:

- Та сцена са хашком истражитељком је једина и траје два минута, а стављена је због једноставне истине да је сваки официр ВЈ, који је имао чин потпуковника па навише, имао разговор са тим људима. Пет стотина официра је прошло ту врсту разговора. Добро, нека је, али не видим разлог да се о томе не говори.

Иначе, та прича о "антихашким вредностима" и нема везе са - Хагом. То је проблем једне домаће матрице, старе матрице, како се на овом простору мора мислити и шта ваља, шта не ваља, и ако се нешто не уклапа у ту матрицу, онда сте у проблему. Тако да Хаг је био само један од позваних у помоћ, цитираних, али не из Холандије него од једне опскурне личности одавде.

Преумљење Србије

Проблем у овој земљи је, користим реч коју је Вук Караџић користио, што се десило преумљење. Значи, видимо да може, видимо да нас има, видимо да није неважно бити достојанствен, видимо да није неважно покушати, видимо да има решења, да није крај света.

Хајде да видимо ко смо, где смо. Хајде да, ако не ваљамо да будемо добри, ако смо добри да будемо још бољи. Хајде да се осврнемо око себе, хајде да видимо свет у бојама дуге, какав јесте заправо.

Погледајте позоришне представе, погледајте српски филм, погледајте неке серије. Гледајући, рецимо, већину савремених филмова од осамдесетих наовамо кад би неко, ко то гледа озбиљно, све то и схватио озбиљно, одмах би могао да оде и да се обеси.

Идите у позориште, под условом да представа није отказана јер нема публике, погледајте представу и изаћи ћете са осећајем да треба да нестанете, јер сте смрад и одвратни.

Народ бољи од дела елите

Дакле, реч је о матрици - да сте немоћни, да у овој земљи нема људи који могу да буду квалитетни у свом послу, нема способних, овде ништа не ваља, плус географска ширина, плус ово, плус оно.

Онда се појави "Рођак" као инцидент - мада серија није настала случајно - дакле, као медијски инцидент нешто што говори и о другој страни стварности, на неки начин преумљује и то доводи у питање вишедеценијски труд те екипе. Доводи у опасност њихове хонораре, њихов статус... То је дакле проблем, а не Хаг.

Друга и боља стране те приче је што народ то игнорише јер обичан свет има свој систем вредности, који је бољи и функционалнији него онај који продукује део домаће, често самопроглашене, елите.

Гледаност серије и то потврђује, а што се тиче питања наставка он је ту, написан је. Чекамо да се обаве организационе припреме и почне снимање.

Биобиблиографија

Радослав Павловић је рођен 1954. године. Основну школу, гимназију и Факултет драмских уметности, одсек драматургије, завршио је у Београду. Живи као слободан уметник.
Позоришне праизведбе: Савременик, СКЦ, 1978, Шовинистичка фарса, СКЦ, 1985, Муке по Живојину, Југословенско драмско, 1986, Браћа по оружју, Душко Радовић, 1987, У потрази за изгубљеном срећом, Душко Радовић, 1989, Мала, Звездара театар, 1990, Шовинистичка фарса 2, Душко Радовић, 1991, Живот Јованов, Звездара театар, 1992, Чаруга, Звездара театар, 1993, Моја драга, Београдско драмско, 1994, Шовинистичка фарса 3, Продукција ЗАМ, 1995, Београд, Душко Радовић, 1995, Моја мама, Култ театар, 1998, Видимо се у Ден Хагу (Шовинистичка фарса 4), Култ театар, 1998, Три боје дуге, Славија театар, 2000, Једанаест недеља, Југословенско драмско, сцена Бојан Ступица, 2000, Програм уживо, Култ театар, 2001, Слатке усне младости, Култ театар, 2003, Пасторала, Култ театар 2007.
Филмови снимљени по сценаријима Радослава Павловића: Пикник у Тополи, р. Зоран Амар, 1980, Степенице за небо, р. Мирослав Лекић, 1982, Живети као сав нормалан свет, р. Милош Радивојевић, 1983, Прљави филм, р. Душан Сабо, 1987, Хајде да се волимо 3, р. Станко Црнобрња, 1990, Мала, р. Предраг Антонијевић, 1990, Балканска правила, р. Дарко Бајић, 1996, Волим те највише на свету, Предраг Велиновић, 2003.

Pavlović urednik na RTS-u



Za zamenika urednika Kulturno-obrazovnog programa RTS-a nedavno je postavljen Radoslav - Lale Pavlović, dramski pisac i scenarista, potpredsednik Odbora za kulturu Srpske napredne stranke.

- Gospodin Tijanić me je pozvao i ja sam sa zahvalnošću prihvatio da budem zamenik urednika Kulturno-obrazovnog programa i nastojaću da svojim znanjem, koliko mogu, pomognem uredniku Božidaru Nikoliću. Za mene je ovo povratak na RTS. Godine 1980. zaposlio sam se u tadašnjoj Televiziji Beograd, gde sam radio do 1989. - rekao je za „Blic” Pavlović, koji je dodao da njegov politički angažman nema nikakve veze sa novom funkcijom.
- Nisam primljen kao član SNS, već kao neko ko ima 30 godina iskustva.
Radoslav Pavlović je autor „Šovinističke farse”, a po njegovom scenariju je snimljeno 13 epizoda serije „Moj rođak sa sela”. Inače, Pavlović je nedavno žestoko kritikovao film „Sveti Georgije ubiva aždahu”, koji po njegovom mišljenju predstavlja istorijski falsifikat.

INTERVJU... Radoslav Pavlović, scenarista
Hag će opet da me zabranjuje!

Uskoro snimamo nastavak serije „Moj rođak sa sela" i tek očekujem probleme sa Tribunalom za ratne zločine. Pričali su da se u seriji veličaju haški optuženici i da idealizujem selo i vojsku

Radoslav Pavlović, scenarista

Dramski pisac Radoslav Lale Pavlović proslavio se kao scenarista predstave „Šovinistička farsa" i filma „Balkanska pravila", a kvalitet je potvrdio potpisavši hit TV seriju „Moj rođak sa sela". U intervjuu za Press Pavlović najavljuje snimanje novih epizoda zbog kojih očekuje da će imati problem sa Haškim tribunalom. Zbog čaršijskih priča potrudio se da scenario nastavka serije bude što bolji.

- Nastavak sam napisao još pre tri godine, a poslednjih nekoliko meseci iščitavao sam tekstove i proveravao šta sam propustio. U našoj čaršiji uvek ima nekih „dobronamernih priča", koje su u neku ruku dragocene jer sam morao da „prođem" tekst da bih mogao da stanem iza njega. Pričali su da scenario ne valja ništa, da ga je pisao neko drugi, da se u seriji veličaju haški optužnici, da idealizujem selo i vojsku - kaže „otac" Vranića, Maleševića i ostalih iz „Rođaka sa sela".

Šta gledaoci mogu da očekuju u nastavku serije?

- Očekuje nas nastavak priče od 13 epizoda, a priča će biti dramatičnija i zanimljivija. Neki će se oženiti, drugi će otići od kuće, treći će se razvesti, četvrti učiniti neke veličanstvene poduhvate. Biće i desetak novih likova, ali će baza glumaca ostati ista - kao što su Vranić i porodica Malešević. Vlada veliko interesovanje za nastavak serije i na RTS-u nailazim na dobar prijem. Načelno smo se dogovorili da snimanje započne sredinom aprila. Trenutno se vrši provera i odabir objekata, a u naredne dve nedelje očekujem i kasting za podelu uloga koje su dopisane za nastavak serije.

Tokom emitovanja prvog serijala Haški tribunal je zatražio da se serija zabrani. Očekujete li nešto slično i u nastavku „Rođaka sa sela"?

- Naravno da očekujem! I da nema razloga za zabranu, nešto će da smisle. Taj ralog za napad je potpuno izmišljen i iskonstruisan i nema nikakvo pokriće u seriji. Ne slažem se s tim da neko van RTS-a treba da uređuje Javni servis i da jednim telefonskim pozivom može da zaustavi rad nekoliko stotina ljudi.

Zašto smatrate da je vreme da se idealisti stave ispred pragmatista?

- Došlo je vreme u kome je jedina mera čovekovog opstanka uspeh po svaku cenu. Novac je jedino merilo uspeha. To je jedna iluzija i opsena, jer je čovek složeno društveno biće i ima duhovne i emotivne potrebe, hoće da ostavi nešto iza sebe. Setite se ko su bili glavni junaci našeg vremena poslednjih godina - polusvet, šaneri, političari muvatori i sad su oni kao uspešni ljudi. „Znameniti" finansijer jedne proevropske stranke Beba Popović, nažalost, dobro je definisao ovo vreme: „Ko se nije snašao, neka crkne."

Zbog čega ste ušli u raspravu sa Duškom Kovačevićem zbog njegovog navodnog falsifikovanja istorijskih činjenica u filmu „Sveti Georgije ubiva aždahu"?

- Nisam optužio Duška Kovačevića, jer svaki umetnik na svetu ima pravo da vidi ili izmešta stvarnost kako on to želi. I to pravo niko ozbiljan ni pametan ne sme da mu osporava. Nije tema bila zašto je Kovačević tako nešto napisao ili zašto je Dragojević tako režirao, već je tema bila zašto su dve vlade - Koštunice i Cvetkovića, u iznosu od 1.900.000 evra finansirale jedan očigledan istorijski falsifikat koji je na štetu države. Jednostavno, nije istina da je vrhovna komanda mobilisala invalide i slala ih u prve redove fronta i još mnogo toga. Da je na telopu pisalo da je reč o izmišljenim a ne o istinitim događajima, nikakvih problema ne bi bilo, ovako ne razumem državu koja sama sebi puca u nogu. Na svoje pitanje još nisam dobio odgovor.