Od Beograda do Banjaluke

BANJALUKA - U selu Obrovac kod Banjaluke u petak je završeno
snimanje poslednjih kadrova filma „Motel Nana“, beogradskog reditelja Predraga Velinovića. Za ovaj film angažovani su glumci iz Beograda i Banjaluke.
- Dragan Mićanović, koji igra glavnu ulogu rekao mi je da je oduševljen banjalučkom ekipom - kaže reditelj za „Novosti“. - Direktor fotografije Milorad Glušica ima samo reči hvale za studente banjalučke Akademije umetnosti.
Film „Motel Nana“ u koprodukciji rade banjalučka agencije „Vizard“ i „Sirijus prodakšn“ iz Beograda. Scenario je napisao Ranko Božić, scenarista filmova „Ovo malo duše“ i „Zavet“ Emira Kusturice, te serije „Vratiće se rode“.
Glumačku ekipu pored Dragana Mićanovića (na slici) predvode Zijah Sokolović, Nikola Pejaković i banjalučka glumica Nikolina Đorđević. Priča govori o profesoru istorije u gimnaziji u Beogradu koji je ošamario učenika, zbog čega je izbačen iz škole. Po kazni dolazi u Banjaluku, gde počinje da radi u maloj školi koja ima samo osam učenika od prvog do osmog razreda.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php ... 0velinovic

„Motel Nana" premijerno u Novom Sadu

Film „Motel Nana" o životu u posleratnoj Bosni, predstavljenom kroz priču o učitelju koji po kazni dolazi u malo planinsko mesto, imaće premijeru na festivalu „Sinema siti". Glume Dragan Mićanović, Nikolina Đorđević, Zijah Sokolović i Nikola Pejaković.

Igrani film režisera Predraga Velinovića „Motel Nana", koji se bavi svakodnevicom i duhom podneblja posleratne Bosne i Hercegovine, premijerno će biti prikazan 12. juna na festivalu „Sinema siti" u Novom Sadu.

U glavnim ulogama su Dragan Mićanović, Nikolina Đorđević, Zijah Sokolović i Nikola Pejaković.

Kako su saopštili organizatori „Simema sitija", ostvarenje Velinovića, autora filmova "Senka uspomena" (2000) i "Volim te najviše na svetu" (2003), naći će se u takmičarskoj selekciji „Nacionalna klasa".

Film govori o učitelju u Srbiji koji, izazvan na času, udari šamar učeniku zbog čega biva „suspendovan i premešten u školu u razrušenom planinskom mestu u Bosni".

Učitelj Ivan tamo upoznaje Jasminu, s kojom vlasnik lokalnog motela želi da se oženi.

Ubrzo, Ivan se zaljubi u Jasminu, a posle još jednog šamara u školi, Jasmina i Ivan su „spojeni u zajedničkom bekstvu od stvarnosti".

Ostaje da se vidi hoće li boravak u Bosni, u školi u kojoj ima svega osam đaka različite nacionalnosti i uzrasta, u seoskoj sredini koju ne poznaje i u kojoj 'ćuška' detetu predstavlja vaspitnu metodu, pomoći Ivanu da donekle razume život?

Režiser filma „Motel Nana" Predrag Velinović je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i gostujući profesor na Akademiji umjetnosti u Banja Luci.

Scenario za film napisao je Ranko Božić, koji je radio na filmu „Ovo malo duše", seriji „Vratiće se rode" i Kusturičinom ostvarenju „Život je čudo".

http://rts.rs/page/magazine/sr/story/41 ... Novom+Sadu

Intervju: Predrag Velinović, reditelj filma „Motel Nana“
Šamar pristajanju na neprihvatljivo

Želeo sam da napravim iskren film - rekao je Predrag Velinović, reditelj filma „Motel Nana“ koji je apsolutni pobednik 39. Sofesta. U razgovoru za „Blic“ Velinović govori o filmu, vremenu u kome živimo, pristajanju...

Nakon uručenja nagrada, preksinoć u Centru za kulturu Sopot i publika i ljudi iz sveta filma govorili su o odličnoj, nama manje poznatoj glumici Nikolini Jelisavac, njenom liku kao i liku koji je igrao Dragan Mićanović, dirljivoj, vrsnoj priči (scenario Ranko Božić), o nepretencioznom a snažnom rediteljskom rukopisu, komentarisalo se kako je „Motel Nana“ film koji nudi otklon od crnila, agresije i brutalnosti... Umetnički tim je bio vidno i iznenađen i obradovan činjenicom da je „Motel Nana“ dobio sve nagrade stručnog žirija (najbolji film, najbolja režija i scenario, najbolja muška i ženska uloga), kao i nagradu publike i Fiprescija, a reditelj Predrag Velinović je tim povodom, između ostalog, rekao „Film je jednostavan, nepretenciozan, radili smo ga potpuno iskreno... mislim da je prepoznata ta iskrenost, da je ona doprla do ljudi“.


S kojim motivima, idejom ste uopšte počeli da radite film „Motel Nana“?
- Inicijalna kapisla bila je to što sam želeo da napravim jednostavan film koji ima čist, tačan tekst, dobru priču i minimalističan rediteljski pristup. Film je dosta ličan, zato što je proizašao iz jedne iskrenosti. Na kraju filma i piše „svaka sličnost sa ovim događajem...“ Fizički postoji motel koji se zove „Nana“, koji sam ja gledao toliko puta dok sam kraj njega prolazio. To, naravno, nije ovaj koji je prisutan u filmu, ali jeste prisutno to osećanje koje sam imao dok sam ga gledao kako čudno svetli u noći. Svi u ekipi smo imali osećanje da nije reč samo o tome da se priča ispriča već i da ima nečega što treba reći...


A to je?
- Postoji na ovim prostorima neka tuga, neka seta koja kao da je oduvek i zauvek tu, u tlo ukopana, neodvojiva od života. U filmu ona postoji u vazduhu na tom čudnom tlu na kome se ta tri junaka sreću. Razmišljao sam da li taj motel, u kome se oni sreću, može biti tačka u kojoj će svi oni zajedno, i Srbin i Muslimanka (mada nema nacionalnog u filmu, niti smo po tome hteli da gazimo) da li mogu kao nekad u bivšoj Jugoslaviji da ostanu zajedno.


I?
- Ne mogu. U našem filmu to nije tačka na kojoj će se sastati. To je tačka na kojoj će se rastati. Ali nije problem u nacionalnim odnosima nego u toj nekoj seti, u tom osećanju koje im ne da da prevaziđu neke teške reči i stvari. Svako za sebe zadrži neki deo istine i neki deo nerečenog, nedorečenog. S druge strane, u filmu ne postoji scena u kojoj će jedan junak otkriti šta rade druga dva junaka. Ovim filmom smo hteli da se pozabavimo i time da ne moramo sve eksplicitno da pokažemo da bi nam bilo jasno koliko sete nose u sebi ti junaci i da im ta seta ne dozvoljava da kažu nema veze što je bilo to i to, prevaziđimo oprostimo, i hajmo dalje...


Gledano iz te perspektive, da ne moramo sve eksplicitno da znamo da bi nam stvari bile jasne, gde i u čemu živimo?
- (smeh) Zatrpani smo banalnošću. Mislim da je ovaj film dobro prošao kod ljudi, kod publike upravo zato što ne vređa već poštuje (inteligenciju) gledaoca. A mi živimo u vremenu u kome sve mora da bude toliko ogoljeno da prestanemo da se pitamo i o smislu i o suštini i o moralnosti nego samo prihvatamo. Da ne pominjemo „Farme“ i rialiti šoue, ali to je to. To je ta matrica. Naviknuti smo na to da se ogoljeno prihvati. Postalo je normalno. Uopšte, ta kritična masa u Srbiji je mala, odnosno rasuta u male moći... Jer, ljudi kad god su se bunili ništa se suštinski nije promenilo. Kritična masa je pritisnuta tim iskustvom, bremenom da nema svrhe buniti se i onda pristaje da im većina (ako je to većina, možda je samo u pitanju agresivnost i napadnost koja stvara utisak kvantiteta) nametne svoju atmosferu. Ne gledam mnogo tu „Farmu“, jer jednostavno ne mogu, ali, po meni, mnogo su veći problem oni SMS-ovi nego ono što se odvija na ekranu. Ta vrsta banalnosti zapravo je negacija čoveka samog, a o sistemu vrednosti da i ne govorimo.

Šta se zbiva sa sistemom vrednosti?
- U tom smislu sam veliki pesimista. Bojim se da smo ga potpuno izgubili, a izvesno je da ga ne možemo nimalo lako vratiti.


I kako živeti i opstati u tome?
- U svojim knjigama, filmovima, u svojim malim intimnim svetovima...


Eskapizam?
- Pa... tako izgleda. A kako se pobuniti? Recite mi? Mislim da je sve to tako zato što su se, kako rekoh, dešavale razne stvari u društvu i svaki put kad se kritična masa pokrene efekat je u krajnjoj liniji bio neuspešan - ona nije promenila ništa. Čovek pokušava da deluje dva, tri, više puta, troši se u tome, vidi da ne uspeva... odustaje. To, naravno, ne znači da treba postati deo tog sistema. Ali shvatate, da se stvari ne menjaju ili da metod koji koristite nije odgovarajući. Dok se ne smisli možda novi metod, možda grublji... Naš nastavnik u filmu lupi šamar. To je njegov način borbe. Da ne bude zabune, ne zagovaram agresiju. To je način njegove borbe protiv ugrožavanja njegove slobode da predaje istoriju na način na koji misli da treba, konkretno forsirajući Spartu kao oličenje morala. Ali, kolektiv ne osudi onoga ko ga je izazvao, to ni ne dovodi u pitanje čak, nego osudi njega zato što je neprimereno reagovao. Pa toga imate u školama koliko hoćete. Znači, u raznim segmentima života, nije krivac onaj ko je izazvao nego onaj ko je neprimereno reagovao. Pitanje izazivača je mnogo važnije. Vi ste, dakle, osuđeni da trpite nečije maltretiranje jer ako budete reagovali vi ćete biti optuženi. Naravno, ne kažem da treba lupati šamarte... ali sagledavanje te relacije uzrok - posledica se poprilično pobrkalo.


Nije li šamar kao kategorija skopčan sa pitanjem morala jednako kao i sa pitanjem agresije?
- Šamar u filmu je dramaturško pitanje. Šamar kao reč je zbilja dosta jaka. Lično sam, naravno, za kompromis, a ni za kakav fizički obračun. Ranko, scenarista, i ja smo dosta razgovarali o tome šta je to što može da izazove šamar.


A kome treba udariti šamar?
- Nikome. A ako nekom ipak treba, onda ga prvo treba udariti sebi.


Zašto?
- Zato što pristajemo na stvari na koje ne bi smeli da pristajemo. A kada ga udarimo sebi, onda imamo pravo da razmislimo možemo li i kada i kako da ga udarimo društvu, stvarima koje nas elementarno ugrožavaju.

„Motel Nana“
Film govori o učitelju u Srbiji koji, izazvan na času, udari šamar učeniku zbog čega biva „suspendovan i premešten u školu u razrušenom planinskom mestu u Bosni“. Tamo upoznaje Jasminu, s kojom vlasnik lokalnog motela želi da se oženi. Ubrzo se zaljubljuje u nju, a posle još jednog šamara u školi, njih dvoje su „spojeni u zajedničkom bekstvu od stvarnosti“… Uloge tumače: Dragan Mićanović, Nikolina Jelisavac, Zijah Sokolović, Nikola Pejaković, Mladen Nelević, Ljubivoje Tadić.

http://www.blic.rs/Intervju/197319/Sama ... ihvatljivo

Je l' gledao ovo neko?

Ne. Ali, sueći po dominaciji na festivalu koja je nečuvena, izgleda da je reč o apsolutnom remek-delu.

Nije to bila jedina nečuvena stvar. Nakon saopštenja imena dobitnika (u jednini, naravno), sa obrazloženjima tipa (parafraziram) "glavni junak sa velikim problemima došao je u malo mesto samo da bi shvatio da su problemi malog mesta veći nego njegovi", usledila je projekcija restaurirane kopije "Ljubavi i mode"... koju novinari i kritičari nisu mogli na miru da pogledaju jerbo su morali da izađu sa projekcije, pošto su organizatori u isto vreme zakazali konferenciju za štampu. Pa 'ajde da su se pred nama makar pojavili predstavnici tri žirija (festivala, FIPRESCIja i publike), da malo bolje obrazlože unisonu odluku, nego su tu bili samo režiser i glavna glumica iz "Motela Nana". Lepo je što se raduju zbog pobede. Lepo je što su osvojili ukupan nagradni fond (dva miliona dinara), ali u susednoj prostoriji - bioskopskoj sali - trebalo je odati počast restauratorskom podvigu, kao i ostarelom režiseru "Ljubavi i mode" koji je došao da svoje ključno delo pogleda u novom ruhu.

Potpuno bez veze.

Ranko Božić
Dobri ljudi mogu da čine život podnošljivim


O nacionalnim identitetima onih koji su živeli u SFRJ teško je govoriti, ali oni su jaka stvar. Dušu dali za najrazličitija poigravanja, kaže za „Blic nedelje“ Ranko Božić, scenarista filma „Motel Nana“, koji je apsolutni pobednik na filmskom festivalu u Sopotu.

Film “Motel Nana” donosi priču o Ivanu, profesoru istorije u gimnaziji u Beogradu, koji jednom prilikom ošamari učenika, nakon čega biva izbačen iz škole. Pronalazi posao u Republici Srpskoj, gde počinje da radi u maloj seoskoj školi u kojoj ima samo osam učenika od prvog do osmog razreda. U selu upoznaje Bošnjakinju Jasminu i zaljubi se u nju.


Da li ste scenario za film „Motel Nana“ napisali prema istinitom događaju ili je Ivanova i Jasminina životna avantura fikcija?
– Istinit događaj, šta je to? Ako smo uspeli da ubedimo gledaoca da su Ivan i Jasmina stvarni i autentični, ako smo uspeli da zainteresujemo gledaoce za ljudske probleme njihovog postojanja, onda je „avantura“ Ivana i Jasmine istinitija od svakog istinitog događaja.


Da li ste značajnije intervenisali na scenariju u procesu nastajanja filma “Motel Nana“ i kakvu ste saradnju ostvarili sa rediteljem tog ostvarenja Predragom Velinovićem?
– Pošto je „Motel Nana“ prvobitno zamišljen kao kratki igrani film, intervencije su išle u pravcu potpunijeg rasvetljavanja onih delova priče koji su, po nama, bili posebno interesantni. Evo, recimo, kad saznate da će malu epizodnu ulogu školskog poslužitelja igrati Nikola Pejaković, onda ste i kao scenarista pozvani da tom liku date prostora koliko to glumački talenat Nikole Pejakovića zaslužuje. Saradnja s Peđom je bila takva da je umesnije pitati se da li sam se u nečem ogrešio tokom zajedničkog posla. Pre svega treba reći da je ovaj film nastao zahvaljujući silnom uloženom trudu, energiji, čak i materijalnom odricanju reditelja i producenta Predraga Velinovića. Mislim da je na sve članove ekipe, pa i na mene, uspeo da prenese tu želju da izguramo film do kraja, čak i kad je situacija, pre svega finansijska, bila gotovo beznadežna.


Kako komentarišete poklapanja ukusa zvaničnog žirija, žirija publike i žirija kritike, jer su svi oni proglasili „Motel Nanu“ za najbolji film festivala u Sopotu?
– Šokiran sam... Na nedaće i neuspehe čovek lako ogugla, ali ovako nešto zbunjuje. Pitaš se da li si ti to zaslužio. Čime?


Da li verujete da je srećan završetak u filmu „Motel Nana“ moguć i u realnom životu?
– Srećni završeci u realnom životu ne postoje, zbog toga i postoji umetnost. U realnom životu postoje samo srećni trenuci, a sve ostalo je muka duhu. Ako ste pomislili da filmom zagovaramo srećan kraj za razrešenje teških, krvavih problema iz našeg realnog života na ovim prostorima, niste u pravu. Toliko pretenciozni nismo bili. Naša poruka je: dajte šansu dobrim ljudima, dajte šansu ljubavi i život će nam postati ne srećan, već podnošljiv sa mnogo više trenutaka sreće.


Sarađivali ste sa dvojicom izuzetnih reditelja, Emirom Kusturicom na stvaranju filma “Život je čudo“ i Goranom Gajićem na snimanju TV serije „Vratiće se rode“. Uporedite ta dva iskustva.
– Nisam školovan scenarista, studirao sam književnost i više mu dođem kao scenarista-naivac. Mogućnost da sarađujem sa tako velikim rediteljima shvatio sam kao priliku da popunim „rupe“ u obrazovanju. Ispostavilo se, ipak, da nisam samo „pekao zanat“, već da je to bila i škola života. Teško da su uporediva ta dva iskustva, ali su svakako dragocena.


Koji vam se film iz novije produkcije kinematografija sa prostora nekadašnje SFRJ dopao i zbog čega?
– Uh, uh... Hajde da preskočimo ovo pitanje. Stid me da priznam kako sam poslednjih godina vrlo slabo pratio savremenu filmsku produkciju. Bilo je par filmova koji su mi se dopali, ali moj uvid je zaista krajnje nepotpun.


Da li sada nešto pišete za film ili televiziju?
– Već duže vreme sam angažovan u scenarističkom timu kojim kreativno rukovode Dragan Bjelogrlić i Srđan Dragojević. Reč je o velikom projektu „Montevideo, bog te video“, dva filma i TV serija. Istovremeno, priželjkujem nakon početnog uspeha filma „Motel Nana“ nastavak saradnje sa Predragom Velinovićem na nekom novom projektu.

http://www.blic.rs/Intervju/197751/Dobr ... dnosljivim

Svečana premijera u beogradskom Centru Sava 3. februara.

Premijera filma "Motel Nana", reditelja Predraga Velinovića biće održana 3. februara u Sava centru, nakon čega će film biti na repertoaru beogradskih bioskopa.

Film je snimljen prema scenariju Ranka Božića i do sada je prikazan na domaćim festivalima u Novom Sadu, Nišu, Vrnjačkoj Banji i Sopotu, gde je bio apsolutni pobednik osvojivši svih sedam nagrada koje festival dodeljuje. "Motel Nana" je prikazan i na festivalima u Montrealu, Manhajmu, Parizu, Kijevu, Cenaju, Vaterfordu, Pečuju...

Ivan je profesor istorije u gimnaziji. Za vreme jednog časa, isprovociran nedoličnim ponašanjem učenika, Ivan prelazi granicu dozvoljenih pedagoških metoda i zbog toga biva suspendovan i premešten u skoro zaboravljenu, osnovnu školu u planinskom selu u Bosni.

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?na ... _id=488193

Култура
ФИЛМСКА КРИТИКА
Мали филм са душом

Филм „Мотел Нана”, режија Предраг Велиновић према сценарију Ранка Божића, улоге: Драган Мићановић, Николина Јелисавац, Зијах Соколовић, Никола Пејаковић... Tрајање 92 минута, производња Србија/БиХ, 2010.
Из филма „Мотел Нана” Предрага Велиновића

Романтичан и помало сетан, филм „Мотел Нана” редитеља Предрага Велиновића – о бекству од стварности, љубави, транзиционим проблемима и односима у међунационално сложеној средини – може се укратко описати као мали филм са душом.

Иако посве не задовољава све критеријуме играног филма (блискији је телевизији), „Мотел Нана” добро комуницира са својом циљном групом у публици, јер јој нуди оптимизам, веру у љубав и наду да се из суморне данашњице може изаћи. То је добро, зар не (?), јер зашто би сваки филм који настаје на овим просторима морао да садржи тешку људску драму са трагичним крајем, да бисмо то називали уметношћу и снажним ауторским ангажманом.

У том смислу, Велиновићев филм краси непретенциозност, чак и редитељска једноставност. Али, и стилска уједначеност, изванредне глумачке изведбе, као и многе од одлика поетског реализма, којем је иначе склон сценариста Ранко Божић („Ово мало душе”, „Живот је чудо”), писац са истанчаним осећајем за емоцију, чију причу пуну статусних односа сада гледамо на великом платну.

А прича је ово о самотном и недозрелом београдском професору историје (изврстан Драган Мићановић) који због своје занесености спартанским идеалима долази у конфликтну ситуацију са школским системом, тако што опаливши шамар несносном ученику бива суспендован са посла и премештен у сеоску школу, негде богу иза ногу у Републици Српској. Тај ће премештај од ексцентричног професора начинити правог, зрелог човека, јер ће суочен са реалном свакодневицом босанског послератног живота одустати од својих „пријатеља из Спарте” и постати вољени учитељ, али и вољени мушкарац.

Професор Иван ће упознати и заволети Јасмину (изузетна Николина Јелисавац, бањалучка глумица), која се на позив пријатеља Хазима (у својој улози дирљив и искрен Зијах Соколовић), власника мотела „Нана”, из Немачке враћа пуна наде у родни крај. Иванова љубав са Јасмином, коју Хазим заправо види као своју будућу жену и брижну мајку сину Сенаду (први пут на филму малени Бранко Санчанин), и још један васпитно-школски шамар опаљен са другим мотивом, спајају два главна лика у заједничком бекству од стварности, али оном који наговештава одлуку да се живот узме у своје руке...

Можда целина филма „Мотел Нана” није савршена (нешто је слабија експозиција), али његова унутрашња драмска градација јесте. Уколико се уз то дода и поетска фотографија Милорада Глушице и атмосферска музика Невене Глушице, онда се добија филм који се сасвим лепо гледа и уз који се лепо осећа.
Дубравка Лакић
објављено: 04.02.2011.

Uf, gospođa Lakić ponovo hvali pogrešan film. Nana je jednostavno... razblažena. Trebalo je da je sprave jaču, sipaju u lepu čašu, dodaju meda...

"MOTEL NANA" NAGRADJEN U VELIKOJ BRITANIJI

Film „Motel Nana“, reditelja Predraga Velinovića, osvojio je nagradu za najbolji dugometražni igrani film na tek završenom festivalu u Stortfordu u Velikoj Britaniji.

Nakon devet nagrada na domaćim festivalima, ovo je prva međunarodna dodeljena ovom filmu.

Ove godine, film je prikazan na festivalima u Kejptaunu i Parizu, primljen je u selekciju festivala u Šangaju, kao i takmičarsku selekciju festivala u Valensiji, gde će svoju špansku premijeru imati 20. juna.

Ne mogu reći da film nije zanimljiv, ali ako slučajno i ima duše davali su je na kašičicu.

Drugo, film završava kao da im je ponestalo para pa su odsjekli pola scenarija.

Treće, Spartanci nemaju šta da traže u ovom filmu, jer ako je Mićanovićev lik opčinjen Spartancima onda je Ceca akademik.

Baš za nesreću, moj profesor filozofije u gimnaziji volio je spartansku kulturu, i čovjek ama baš ni malo ne liči na ovo čudo iz filma, koje je u suštini totalni emos nerd, a ne Spartanac.

Prostojan TV film. To bi otprilike bilo to. Dobornameran je, pa se to izdvaja kao kvaltet.

MOTEL NANA Predraga Velinovića je jedna od onih retkih instanci u kojima autorovo nepoznavanje forme uspeva da dovede do mutacije sadržaja, slično filmu ZAJEDNO sa kojim bi MOTEL NANA bio savršen double-bill. S druge strane, MOTEL NANA bi zbog Dragana Mićanovića u ulozi suspendovanog prosvetnog radnika mogao da se tumači i kao spin-off ŠIŠANJA i ako se bude pravila TV serija ŠIŠANJE, trebalo bi iskoristiti footage iz MOTEL NANE da se proširi profesorov lik.

Ako bismo pokušali da razumemo film na osnovu onoga što smo u njemu videli a ne po prepoznavanju autorove namere, onda je ovo film o blago mentalno zaostalom čoveku koji je sticajem okolnosti uspeo da postane profesor istorije u srednjoj školi. Ipak, njegovo infantilno poimanje Sparte i apsolutna neobaveštenost o tome da je protivzakonito tući decu rezultira time da on biva suspendovan. Srećom, on u školi, po uzoru na MAGNUM FORCE pripada grupi tvrdokornih profesora koji znaju da je politička korektnost toliko uzela maha da se deca više ne mogu tući tek tako, kao u stara dobra vremena. Oni preko svojih jataka u Republici Srpskoj obezbeđuju posao svom suspendovanom kolegi, svojevrsnom Hariju Kalahanu srpske prosvete, dok se sve sa suspenzijom ne stiša. U maniru tipičnog policijskog filma, u tome mu pomaže dobroćudni ballbuster šef koji ga ipak uprkos svemu razume.

Kada pređe Drinu koja kao Rio Grande, desperadosima donosi spas, Profesor doživljava sunovrat u lirsku Bosnu gde uprkos ožiljcima nedavnih etničkih sukoba ipak može da procveta ljubav.

Ako ostavimo po strani subliminalnu tezu filma da retardirani Beograđanin može naći sebi ravne u Republici Srpskoj, MOTEL NANA je upadljivo besmislena melodrama bazirana na beskrajnim i banalnim dijalozima koji pokušavaju da tragaju za nekim manifestacijama "duše" za koju je pisac ovog filma Ranko Božić inače specijalizovan još od filma OVO MALO DUŠE.

To da ovaj film pobedi na soptoskom festivalu prošle godine spada u red totalne sprdnje kojoj je naš esnaf izložen već godinama.

Ako se izuzme glossier than usual fotografija Milorada Glušice, MOTEL NANA je uz rame sa ZAJEDNO, sa tom razlikom što je ovo snimano u prirodi, na malo zanimljivijim, mada ne naročito spektakularnim lokacijama u Bosni.

* 1/2 / * * * *

Film "Motel Nana" reditelja Predraga Velinovića nagrađen je na upravo završenom 3. festivalu IBAFF u španskom gradu Mursija, saopštio je večeras srpski producent tog ostvarenja "Sirijus".

Film "Motel Nana" osvojio je prvu nagradu u kategoriji dugometražnog igranog filma, kao najbolji film.


Do sada je učestvovao na više od 35 međunarodnih i domaćih filmskih festivala, a priznanje u Španiji mu je ukupno 13. nagrada.


U drami iz savremenog života, koja se dešava u Beogradu i na selu u Republici Srpskoj, glavne uloge igraju Dragan Mićanović, Nikolina Jelisavac i Zijah Sokolović.

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/312327 ... -u-Spaniji